Mama i mačak

    A evo i mene nazad nakon cijela dva i po dana.

Zove mene moj najpametniji i najljepši neki dan na posao i pita kakav printer ja želim.

-          A što me to sad pitaš?

-          Je li onaj skupa sa skenerom?

-          Aha, čuj ne mogu sad pričat...

-          A treba ti skener?

-          Aha, ali...

-          Skupa s printerom?

-          Jes, denu što si sad nakastio, pričat ćemo kad dođem doma....Ma je li ti to sad kupuješ?

-          Nenenene, vidimo se doma.

   Par dana prije dogovorim ja sa dundom koji mi i inače servisira kompjuter, da mi ugradi pržilicu, malo ga pročisti  i posloži hard disk, te obavi ostale tajanstvene i čarobne stvari koje obično rade ti čudni ljudi odsutna pogleda . Čovjek mi da koordinate, sve potrebne informacije gdje, što, kako i kad i zašto i kuda najviše da kupim i da mu donesem. Ok.

   Sve ja to ispričam mom najljepšem i on lijepo klima svojom lijepom glavom i trepće svojim lijepim okicama.

   Ali ja sam zaboravila da je on i najpametniji , a ne samo najljepši. Isti dan kad se odvijao gore navedeni dijalog , dođem ja doma i po ustaljenom običaju zbacim crevje s nogu i jaknu s leđa i krenem prema kompjuteru. I umjesto drage mi kutije nađem prašnjavu policu sa kabelima isprepletenim kao klupko mrtvih zmija. Gledam ja u policu, polica sa svom svojom prašinom i mlitavim kabelima ne mrda.

-          Đe mi je kkkkk...kkkkompjuter???

   Ladice me blijedo pogledaju i nastave svoj drveni život. Mobitel!!!

-          Ljubavi đe mi je kkkkk....kompjuthereher? – mucala sam na rubu suza.

  Ljubav je odlučio da me iznenadi i lijepo iščupao sve redom kabele, uprtio kutiju na leđa i s njom pravo u najbližu butigu servis/prodaju/ponudu/potražnju/isvemoguće. Tamo je odabrao pržilicu marke 'otprilikepetstokuna + besplatna ugradnja'. Do večeri je sve gotovo.

Došlo mi je slabo.

   Sve je na njemu otvoreno, nezaštićeno, lijepo izloženo. Već sam imala u glavi pet prištavih pubertetlija kako po memoriji traže porniće domaće izvedbe u Sevinom stilu, a nalaze samo dosadnu dokumentaciju, moje otužne postove, njegove priče i krepavaju od smijeha nad obiteljskim slikama.

  Puna negativnih naboja krenem ja uvečer s njim po moju milu škatulu orna za bitku protiv svih onih pet mangupa i dođem u malu lijepu butigu s jednom simpatičnom sinjorinom iza pulta.

-          Dobarveče, đemijekompjuter?

-          Dobar veče, evo ga ali imamo problem...

-          Aha! – naglas – Znala sam! – ispod glasa,njemu.

-          Znate kompjuter vam je pun virusa i ovi windowsi nemaju (??? - nešto) jer su piratski, pa će vam se opet dogoditi (??? – nešto) ...a i DVD čitač vam ne radi...

-          Znam, pa što ?

Zbunjen pogled:

-          Pa...ovaj, ja vam to mogu srediti...

-          Aha, a je li i do kad će to sad trajat??? I koliko ću ja to sad platit??? I ja sam CIJELI dan bbbbeeezzz kkkk...kkkk....kkkommmmppppp....

-          Uradit ću vam ja to do sutra ujutro, samo trebam vaše odobrenje...

-          Je li i koliko će me to koštat??? Ja nisam planirala da mi tu neko prčka po kompjuteru...

Bijesan pogled sa iskrom suza:

-          Ako vam je toliko do para...

-          Normalno da mi je do para, ne berem ih ja na drvetu... Mala!

Leden pogled sa dostojanstvom kraljice:

-          Ako vam je TOLIKO do para, ja ću vam sve to BESPLATNO uraditi.

-          A... zašto?

-          Zato što ste toliko ljuti!

  Izdušila sam ko balon. Na kraju sam se ispričavala sa glupavim osmjehom, a moj najpametniji je sve vrijeme šutke stajao kraj mene spreman da me dograbi ako kojim slučajem skočim na nju isukanih kandži.

-          Evo sad možeš pogledat odgovara li ti ovaj printer. Sa skenerom. I ovaj... evo ti maramicu.

  Evo sad kad je ljubljeni objekt i izvor moje definitivne ovisnosti opet u svom gnjezdu prašine, ja ne znam što bih pisala osim da me je sram. Ali ovaj put ne zločestih ljudi, nego mog neobuzdanog temperamenta neurotične mazge.

   Najljepši se opet pokazao i kao najpametniji, pa mi je smješao dvije Smirnof-đuske i takvu omamljenu me 'umirio' na svoj osebujan način.

    Ujutro su mlade dame ustale prije mene i najmlađa je razgovijetno i dovoljno glasno prokomentirala zaboravljenu bocu i čaše na stolu:

-          Aha, sinoć je ovdje opet bio medeni mjesec.