pet - 30.12.2005
Mama i konj
Singerice, evo još jednog sa plemenitim vižotinjama, mamama i konjovima.
Danas sam posjetila mamu u Konavlima ( onu istu sa pobrkanim daljincima).
Mama, kao i svaka mama. Nije loša, osim što je kronični hipohondar i beznadno je zaljubljena u konje.
Već jedno tridesetak godina sto posto umire od raka (izbor je dosta širok), a bilo je perioda kad se sumnjalo i na AIDS. Odakle ga je dobila, nije važno. Krivac bi već izniknuo, ovisno o okolnostima i trenutnom raspoloženju. Njen bivši (moj biološki pape) koji voli zaviriti čašici u dno i svemu što ima suknju ispod (spomenutog objekta), ili trenutni ( moj očuh) na čijem sam primjeru zaista naučila što znači - dobar kao kruh.
Doktor nije najbolja opcija, pošto ONA zna bolje, a i šta će tamo kad će je samo "otvorit i zatvorit", za nju nema spasa itd. Na koncu se desi da se zaista i razboljela, ali na njenu veliku žalost, eto, rak nije ( još nije, ali vječna je nada u grudima ljudskim) a nije ni AIDS ( ni za to nije kasno, pusti pusti...). Artritis i problemi sa želucem, dobro de neću sad i ja ...
Uglavnom, ono što sam htjela kasti je da i pored svih tih boljetica, stvarnih i imaginarnih ima snage za konjove.
Prvo je imala Dorata. Prpošnog pastuha, kojeg su hranili s produženim vilama i timarili sa četkom na dugom štapu. Odgalopirao je u sumrak mesnice.
Onda Dora... Bila je bijela i poslušna. Moja su je djeca jahala, moja ju je mama tetošila i mazila, hranila mrkvicama i jabukicama... Fina jedna i sasvim civilizirana kobila. Dok nije shvatila s kim ima posla pa je jednog dana šutnula mog brata kopitom i nestala u konavoskim bespućima. Cijela obitelj je hrabro krenula u potragu uz lomljavu granja, kotrljanje kamenja,dreku i galamu i psov...ostale specijalne efekte.
Dora sada pase u Konavoskom polju i čeka daljnji razvoj događaja. Opcije su samar i drva ili mesara.
Sada ima Miška. I super je . Samo je malkice star. Ali stvarno je dobar... Samo su mama i očuh išli pet kilometara pješice po njega po grmljavini i oluji. Koje se mama jako boji, pa se malko valja u blatu putem, da je grom "ne vidi".
Nije bio problem otići po Miška, nego ga dovesti kući svojoj novoj. Jer se i on boji grmljavine. Pa su mama i očuh stajali na sred magistrale i držali konopac dok je Miško kružio oko njih i njištao, tj. vrištao. Na kiši s olujnim jugom.
Onda su se sklonili u neku ruševinu, pa se Miško od straha propeo i tresnuo mamu kopitom po ramenu. Promašio glavu. Na kraju je i on zbrisao u konavoska bespuća pa je opet bilo specijalnih efekata, samo malo glasnije.
Sada u štalici stoji i mrkvice i jabukice broji. Ali stvarno je dobar. Samo ga ne smiju pustiti van.
Zbog specijalnih efekata, naravno.
Danas sam posjetila mamu u Konavlima ( onu istu sa pobrkanim daljincima).
Mama, kao i svaka mama. Nije loša, osim što je kronični hipohondar i beznadno je zaljubljena u konje.
Već jedno tridesetak godina sto posto umire od raka (izbor je dosta širok), a bilo je perioda kad se sumnjalo i na AIDS. Odakle ga je dobila, nije važno. Krivac bi već izniknuo, ovisno o okolnostima i trenutnom raspoloženju. Njen bivši (moj biološki pape) koji voli zaviriti čašici u dno i svemu što ima suknju ispod (spomenutog objekta), ili trenutni ( moj očuh) na čijem sam primjeru zaista naučila što znači - dobar kao kruh.
Doktor nije najbolja opcija, pošto ONA zna bolje, a i šta će tamo kad će je samo "otvorit i zatvorit", za nju nema spasa itd. Na koncu se desi da se zaista i razboljela, ali na njenu veliku žalost, eto, rak nije ( još nije, ali vječna je nada u grudima ljudskim) a nije ni AIDS ( ni za to nije kasno, pusti pusti...). Artritis i problemi sa želucem, dobro de neću sad i ja ...
Uglavnom, ono što sam htjela kasti je da i pored svih tih boljetica, stvarnih i imaginarnih ima snage za konjove.
Prvo je imala Dorata. Prpošnog pastuha, kojeg su hranili s produženim vilama i timarili sa četkom na dugom štapu. Odgalopirao je u sumrak mesnice.
Onda Dora... Bila je bijela i poslušna. Moja su je djeca jahala, moja ju je mama tetošila i mazila, hranila mrkvicama i jabukicama... Fina jedna i sasvim civilizirana kobila. Dok nije shvatila s kim ima posla pa je jednog dana šutnula mog brata kopitom i nestala u konavoskim bespućima. Cijela obitelj je hrabro krenula u potragu uz lomljavu granja, kotrljanje kamenja,dreku i galamu i psov...ostale specijalne efekte.
Dora sada pase u Konavoskom polju i čeka daljnji razvoj događaja. Opcije su samar i drva ili mesara.
Sada ima Miška. I super je . Samo je malkice star. Ali stvarno je dobar... Samo su mama i očuh išli pet kilometara pješice po njega po grmljavini i oluji. Koje se mama jako boji, pa se malko valja u blatu putem, da je grom "ne vidi".
Nije bio problem otići po Miška, nego ga dovesti kući svojoj novoj. Jer se i on boji grmljavine. Pa su mama i očuh stajali na sred magistrale i držali konopac dok je Miško kružio oko njih i njištao, tj. vrištao. Na kiši s olujnim jugom.
Onda su se sklonili u neku ruševinu, pa se Miško od straha propeo i tresnuo mamu kopitom po ramenu. Promašio glavu. Na kraju je i on zbrisao u konavoska bespuća pa je opet bilo specijalnih efekata, samo malo glasnije.
Sada u štalici stoji i mrkvice i jabukice broji. Ali stvarno je dobar. Samo ga ne smiju pustiti van.
Zbog specijalnih efekata, naravno.
objavio u 30. prosinac 2005 20:58:00
9 mrdnuli brcima:
hehe, čitam slova i riječi, a u očima disneyev crtić :) dobra priča
baš imaš zanimljive članove familije, s nestrpljenjem očekujem tko je slijedeći :)))
hehe...ti imas puno zivotinja u obitelji...
A ja sam gladan pa mi svaki put kada spomenes mesaru padnu napamet one odlicne snicle od konja :-) Sta cu kad sam gladan :-)
Japi, oli si već smazao maminu sarmu? :)))
:DD joj, ovaj post sam procitala upravo svima u internet cafe-u koji su htjeli (ili ne) slusati... ludnica... hvala za smijeh.
hahah, čekaj, Dora je u divljini ostala?
ja sam ljetos jahala na konju kojem je na sedlo istovremeno pokušavala skočiti njemačka doga (k mami) i koji se propinjao (ne jako jer je to dobričina jedna) svakih 10 metara a mene je oblijevao prehladan znoj.
pa su doge sad uglavnom u autu kad ja jašem. kaj je ogroman gubitak.
ali čim ih pustim, skoče na vrh gnojnice i počnu jest!
životinjice su posebna priča.
enivej, ima li netko tamo kod tvoje mame ko bi iznajmio sobu nejošbračnom paru s dvije doge negdje u proljeće na koji tjedan da uokolo landaramo na konjima???
zanimljivo,konji mogu biti predmet neograničene ljubavi.
Sioux!Piotr extinguishes supporters,bipartisan verbalizing:Kamikazes
