Mama i mačak

 

(to ono ko žvake bez cukara kad piše na njima sugar free)

Evo me izvikaše da opet ništa ne pišem osim pjesmica na Deep inside, a pjesmice nisu zabavne, pjesmice su cmoljave, pa ajde da se mrdnem, jel'te.

Oće najljepši i najpametniji da gremo put Slavonije mi rodne da kupi sebi kombi, a to znači da se on vraća u Dalmaciju mu rodnu kombijem, a persona mua autićem audićem.
No momak izgleda zaboravlja činjenicu da je persona mua vozila više dok nije položila, nego sada kad sjednem u auto svakih petnaest dana, te da nisam kadra uparkirati auto pravocrtno, a kamoli krivocrtno i k tome unatraške.

Idemo se parkirati:

- Ljubavi što ću sad?

- Snađi se, moraš sama.

- Ali ne znam!

- Gledaj u retrovizore.

Greeeeeb.

- BEMSVEIŽIVOT, JESAM REKO GLEDAJ U RETROVIZORE!

- Pa gledala sam! Cmolj... u ovaj lijevi.

- Koji lijevi, lijevi te grom pogodio, ima ihTRI! GLEDAŠ U SVA TRI!

- A šta ja znam kad koji snima , kad sam u kadru...

- A?

- Kažem šta ja...

- BEMTITOVARAJARCA

Otvaram vrata i puna dostojanstva čupam svu svoju masu uvrijeđene matrone van u dvadeset centimetara prostora koje sam ostavila do zida. Ekipa ispred lokalnog kafića pijucka kavice i pućka dim pomno prateći predstavu. Zadihana kao da sam upravo pretrčala svih olimpijskih 42 (ili je to bilo 45?) i zdravo rumena ko jabuka što bi rekla moja pokojna baba, upiljim se u ekipu na terasi dovoljno dugo da se posvete novinama i ribarskim pričama od pretprošle godine. Naručim nes od konobarice drhtave brade, da bi mi se nakon par minuta i on pridružio s pokajničkim osmjehom.

- Šta sad tako gledaš?

- A daj, što se odma ljutiš, pa reko sam ti da će bit grešaka u početku...

Uostalom sjećaš se mene kad sam počinjao voziti...

 

Da sjećam li se... Kad bi ujutro pogledala kako je parkirao onoga nesretnoga fića, nije mi trebalo govorit kakav je doma sinoć došo. Ovisno o tome je li fićo bio na sredini prilaza ili u oleandru. A žmigavci su se kupovali skupa sa spenzom, redovno kao kruh i mlijeko. Taj je obilježio svaku među u Konavlima i na Mećajcu. Samo što je za razliku od mene i tada tvrdio da je izvrstan šofer. I najljepši i najpametniji.

...

 

ma znaš ti čovjeka nasmijati...do suza...Kiss:)))

Pošalji ga u kupovinu kombija vlakom ... kud ćeš na put po ovom lošem vremenu, ostani doma i slikaj, pleti ili što već...

najvjerojatnije će tako i biti, ne pada mi na pamet sama voziti toliki put po ledu i bljuzgi

:)))

vježbam parkiranje cijelo vrijeme, samo praksa... ;))) kiss

Ništa ne brini, tako se vozači čeliče. Imam iskustva u tome zato mi vjeruj. Dobro je dok se samo grebe auto, bolje nego da još neko učestvuje u sudaru; npr. taksista koji se ne zna potpisati kad dođe policija, ali zna proći kroz crveno... Sve je ovo bezazleno. Savjetujem gledanje u bar dva retrovizora.

hahahahah :))) znaš ti te muške, uvijek su u pravu ;)

Dobro, ipak je na koncu došao pameti. Puno je lakše učiti voziti s flegma ljudima. Ali i činjenica je da je po ovom vremenu najmanji problem parking. Evo, upravo mi se muž javio iz Gorskog kotara, -17 stupnjeva. Brrrrrrrrr.

Eto, trebala si suprugu reći da se zaustavi kad je već u Gorskom kotaru pa da ja i on odemo na zagrijavanje u kafić i istračamo sve žene kak nemaju pojma o vožnji.. ko će ga znat, valjda nas to tješi kad se sjetimo svih gluposti koje mi napravimo u automobilu po onom principu: "ako i nije istina, dobro zvuči!" :D:D.. i kaj me sad tak gledaš!!!???!! Čaj bi pili, čaj...:)

slatko me nasmeja :)

:))) naravno.

dobro da si ti nama stigla natrag na blog u komadu i neoštećena :D ... auti su i tako da ih vozimo i lupkamo. ko je vidio ne krstit makinu??! :o))