Mama i mačak

Uživam ugurati slušalice MP3 u uši i raspalit tako da mi muzika napravi oluju u glavi, da note surfaju moždanim valovima. Onda hodam kroz Grad. I gledam.

Primjećujem detalje koji mi inače ne bi privukli pažnju.

Sedam ura ujutro. Dumna ispred Sv. Vlaha mete skale i ronja nešto sebi u bradu. Najedila se pa baca metlu u vis pod skele pred vratima od crkve, skače ko jare i podvriskuje pri svakom skoku. Niko je ne obada, samo je ja gledam. Metla pogađa cilj i sa ukrasnih, kamenom vezenih ornamenata izlijeće par golubova. Dumna maše metlom za njima, a sva se zacrvenjela, sva se zaškarpunila od napora. Vruće je, nije jom lako u crnom monturi.

Krupna stasita Konavoka gura karić pun zelenila, orošene blitve i krhke salate, svaki se list krijesi ko da je od cakla. Pobjegla jom očica na bječvi, ne obada. Ionako će ih zgulit s noga čim prođe deset ura i jače ugrije.

Pet ura popodne. Mater gura kolica s nejakim đetetom i priča, govori sve u šesnaest. Ne tepa, nego uprav mu priča ko da je ko navio, pripovjeda kud idu, što će kupit, što će sutra učinit objedu.
Dijete leži i mumi dudu, samo što ne zaspi.

Feminiziran vodič drži šarenu ombrelu visoko u zraku, a za njim ko pilići za kvočkom idu u grupici dvadesetak sredovječnih turista. Nabraja im nešto na nekakvom lajavom jeziku. Nikako ne mogu odredit oklen su. Žene su okrupnjale, čvrste, kratkih lijepo uređenih frizura, a redom svaka se utegla u nekakve sintetičke majice s uzorkom zmija ili divljih mačaka.

Ćakulaju među sobom, njega ni ne slušaju, osvrću se za drugima što ližu đelate, ištu pogledom pastićeriju.

Šareni kučak, tičar, lego ispred Orlanda i preže golubove. Svako se malo zaleti, a golubovi se podignu u lepetavom oblaku i učas opet spuste da pobiru mrvice. Kučak ostane posramljen, neki mu se čovjek nasmije, on ga uvrijeđeno pogleda ali ne može se usteć, jače je od njega pa opet legne i vreba sive mangupe.

Vrata od Ploča, deset ura uveče. Ide par Švaba, sredovječni, obli, veseli. Ona se kikoće, svaki ga čas poteže za rukav, ljubi... Našišala se lola, jedva ide. Tri koraka naprijed, dva na se. Evala kuma!

Leži crni mačak na zidiću, a ozdom iz grada ide momak i buca sengić, sok mu pod mišicom. Mlad je, jedar, od gusta ga viđet kako ji. Skočio oni mačak i u trk za momkom, mazi se oko stupića, mrnjauče, prati ga u stopu. Momak ga ne obada , samo je pružio korak. Vidio mačak u neka doba da je vrag odnio šalu, skalo repicu i vrnuo se na svoj zid.

E mali moj, znaš li ti zašto u našemu gradu ni prosjaka nema? Moš krepat od glada, još bi se najedili đe si im tu dohodio krepavat.