Mama i mačak

Idem sinoć doma sa posla i na Boninovu vidim rastegnutu vrpcu s upozorenjem, reflektor svijetli dolje na stijene, a užurbani policijoti se uzmuvali po putu.
Zabacili kape nazad na potiljak, češkaju se po glavi, suze im u očima. Biće da se neko mlad bacio.

Što je toliko privlačno u tim surovim stijenama koje vali bijesno udaraju i pjene oko nazubljenih bridova?
Svako malo netko poleti preko ograde da bi sve brige razbio na kamene šiljke. Koji je to očaj, koliko beznađe?

Ponekad, kad sam pogledala dolje, kao da me je vuklo da skočim. Pa bih se užurbano udaljila u strahu od vlastitih pomisli. Vukla bih samu sebe kao tvrdoglavo dijete, što dalje od tog stravičnog poziva koji mami dolje.
Je li moguće da ih ima koji su popustili tom zovu bez ozbiljne namjere da zaista skončaju prosute utrobe na hridima? Ako su malko više popili, ili podimili, ili konzumirali što im je već bilo pri ruci?

Što ako ih dolje nije povukao očaj, nego glupost i radoznalost? Onaj crveni vražićak koji nam sjedi na jednom ramenu i navodi na stvari koje inače ni u snu ne bi učinili.
Ili je to naša prava priroda, potiskivana i gušena odgojem čitav naš život?
Taj destruktivni nagon koji nas gura u ratove, kriminal, izrabljivanje masa, izgladnjivanje, porobljavanje sad se napokon okreće k nama samima i kaže : Ajde da vidim kako je ''njima'' bilo. Onima koji su to već napravili. Kakav je to osjećaj?

Ima ih opet toliko fasciniranima samom smrću, da se ponašaju kao zaljubljeni nekrofili nad samima sobom. Maštaju o trenutku izdisaja posljednjeg daha, kroz život prolaze kao kroz san u neprekidnom iščekivanju nečega. Nečega što im ljubav ne uzvraća, koliko god čekali, da bi na kraju poletjeli u susret željenom kraju.
I što im je posljednja misao? Kajanje? Žele li natrag? Ili umiru sretni, ispunjavajući san.

Tko će znati.

'' Jer živi znaju da će umrijeti, a mrtvi ne znaju ništa...''
(Propovjednik 9:5)

Interesantan članak. Tjera da se čovjek zamisli ... Ja se osobno bojim smrti. U stvari ne smrti nego umiranja. I hebem ti, teško mi je shvatiti da me jednom više neće biti. Tko izmisli smrt!

gajtana i ja tako!necu nestaati:((((necu...

Mrzim visinu i strmost baš zbog tog što me baš zanima što bi se dogodilo da skočim.

eto, nisam ja jedila luda :))

nisi. ja se odmaknem cim me uhvati radoznalost. bas to, radoznalost kako bi bilo...

visina se ne bojim, ali isto se držim kraja. ne kažem da ne bi skakala, bi ako bi me dole ćeko mekani kušin, ili još bolje brdo mekanih kušina. a što ljude tjera na takav izbor smrti, a tko zna? strašna samoća, strašan osjećaj bezizlaznosti, sigurno ne želja za letom.

imam slične doživljaje(-.

ima mjesta koja čudno djeluju na psihu ljudi, ali ne bum o tome sad,fakat to je jedno o njih

samba.......?????????mislim svašta sam bila iskomentirala i obrisala da znaš. mislim.

netko to odradi u jednom skoku , a netko poskakuje cijeli život

a ja sam valjda od onoh što đipkaju pomalo :)

thanatos... smrt nas svih privlači. život kažu dobije smisao tek kad se prođe iskustvo suočavanja sa smrću... ali nije garantirano jer bi ovi idioti iz dubrave kaj se razbiju stoput s autom imali svi po redu smislene živote. ja imam paranoju od oštrog i od visina. groznu. i nema ničeg kaj volim više od sigurnosti za svoje dupe. komocije. ugode. pazim kak prelazim cestu naročito zimi, nemrem podnijet pomisao udarca kad mi je hladno, a kamoli da se porežem na nekaj. jel to znači da se volim???

jos se ti spremas skocit ili poskakivat ;)

u biti smrt je jedina stvar koje se bojim. a to je i jedina stvar koja će se sigurno desiti.

Srecom ja imam strah od visine pa mi to ubija tu zelju za smrcu sa visine. A i srecom je Eros kod mene jos uvek jaci od Tanatosa :-)

pa iskreno,toliko volim da zivim,da ne mogu da shvatim da neko zbog necega moze sam sebi oduzeti zivot,bas si me zamislila i evo da kazem mozda jedino (kuc,kuc,kuc u drvo)metastaza raka kao razlog,sve ostalo...da se pretumbati preko glave i naci opet razlog za zivot!

Vjerujete li vi stvarno da mrtvi ne znaju ništa. Jer ako ne znaju ništa kako to onda propovjednik zna? Je li mu rekao netko mrtav? Ako je, kako to da ne zna ništa drugo? Ako nije imao kontakt sa mrtvim, odakle mu onda ta spoznaja? Ljudi, ne nasjedajte lažnim prorocima i izjavama!