Mama i mačak

 

Ne vjerujem u astrologiju i ne pričam o zodijačkim znakovima. Ne analiziram koliko su bikovi eksplozivni, strijelci promiskuitetni, lavovi arogantni, škorpioni zločesti, ili rakovi cmizdravi. Ne zanima me koji znak ima koji podznak i s kojim se najbolje slaže. Nije to vazda bilo tako, nekad sam pobožno okretala zadnje stranice Praktične žene ili Studija da vidim valja li mi započinjati važne poslove i mogu li se osloniti na prijatelje, te imam li suparnicu koja će oteti ljubav mog života (Leonarda Nimoya ili Dona Jonsona – u to sam vrijeme uzdisala samo za njima).

Pa je došlo gatanje u kavu. Skrivajući se kod jedne od cura dok su starci na poslu posrkale bi crni mulj, samo da što prije prevrnemo šolju. Istinabog, šarenilo taloga nas nije pretjerano zanimalo, zaključak, kad ostavljamo otisak prsta na stijenkama šalice je bio vrhunac druženja. Svaki je prst imao svoje značenje, a mislim da su u pitanju bile tri želje. To što smo svaki dan manje-više imale navlas iste želje nije nikoga pretjerano zanimalo. Raspoloženje dežurne gatare, dok joj je Filter 160 visio sa donje usne, odredilo nam je ostatak dana.

Odjednom su kavu zamjenile karte, puno određenije u oblikovanju budućnosti. Spomenut ću i grah, jer sam dio mladih dana ostavila u vrletnoj Hercegovini, jer u Dalmaciji ta kultura proricanja iz Tetovca nije pretjerano njegovana.

 Malko kasnije u svojoj burnoj mladosti sam čak i vadila natalne karte prijateljima, inače katastrofalan matematičar, tu sam briljirala. Da bih na kraju došla do zaključka da se kompletnoj generaciji piše crno jer je rat i ostale generalizirane stvari, kao što su sklonost ka muzici i altruizmu. Okanih se ćorava posla.
No. Htjela ne htjela nekako se nađem u sred tih raspredanja na kraju kojih dođe ono obavezno pogađanje tko je koji znak. Ja mudro šutim, susdržana u nekom kantunu dok netko slučajno ne okrene glavu prema meni zatečen tišinom od inače najbučnije osobe koju poznaje.

I tada se ponovi vazda ista scena : samo odmahnu rukom i promrmljaju – nju ne treba ni pitati, sve je jasno. Dok ostatak mudro klima glavom.

Pa kako? Aj mi sad vi to kažite.

Meni nije ništa jasno! Hoćeš reći da znaju koji je tvoj znak? Evo ja pojma nemam što si po horoskopu i iskreno, uopće me nije briga.

pa ne poznaješ me :D (ne shvaćajte ovo jako ozbiljno)

Nisam nikada davala horoskopu veće značenje od zabave ili opravdanja za nečije mane, ali ova tvoja priča me podsjetila na jedan događaj. Pričala sam s jednom curom. Nisam se baš s njome puno družila ni prije ni poslije toga. Ali dok smo tako razgovarale, ona meni uporno sliči na nekog koga znam. I tako ja pričam s njom i razmišljam - ma na koga me podsjeća? I skužim da me podsjeća na mene. I onda sam je pitala što je u horoskopu i da, ispalo je da smo isti znak. ;)

ja ću ti reć samo jednu stvar - škorpioni nisu zločesti! :) to je jedna opaka zabluda.

opaa! :) zanimljiva sposobnost! jel koristi katkad? ja moram priznat da me obično pogode za znak u djeliću sekunde. :D p.s. imam nešto za tebe na blogu mom jedinom :)

a ja ću ponovit što je rekla Ithiriel - škorpioni nisu zločesti!!!pa poznaš me:))

Ja ponavljam što su rekle Ithiriel i christabel - škorpioni nisu zločesti, samo jako, jako uporni i tvrdoglavi, a ako je to zločesto, onda neka bude! :)

kuku meni, evo ih u roju :D

navalili škropioni :)))

e, samba evo i mene, malo kod tebe!...i skoro bih mogla napisati isti tekst...ali astrologiji ipak dajem posebno mjesto! Ne kao životnoj prognozi nju baš i ne volim, jer čovjek je ipak presudni faktor) već kao prijateljici na putu do Sebe! Pozdrav!